Završena je prva Konferencija posvećena plavoj ekonomiji

Završena je prva Konferencija posvećena plavoj ekonomiji na temu “Inovacije za održivo korišćenje morskih i pomorskih resursa u našim morima”, koju je od 7. do 9. juna organizovala Privredna komora Crne Gore u okviru Plave nedjelje. Ovaj značajan skup  realizovan je kroz tri EU projekta u kojima učestvuje Komora kao partner – BLUEfasma, BLUEAIR i SHIPMENTT Plus, koji se finansiraju od strane Interreg Mediteranskog programa, odnosno Interreg ADRION programa. 

Jasne poruke o značaju plave ekonomije, s naglaskom na povezivanje regiona kroz inovacije, na otvaranju su uputili predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić i državni sekretar u Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma Damir Davidović.

Predstavnica Evropske komisije Čarlina Vitčeva, rukovoditeljka DG MARE obratila se učesnicima Konferencije i istakla poseban značaj zajedničke koherentne vizije kroz pomorsko prostorno planiranje, u čijem će fokusu biti zelena i digitalna tranzicija. Održivost okeana i mora srž je politika koje se donose na nivou Evropske unije, s obzirom na to da je riječ o jedinom načinu da oni budu izvor rasta i napretka. Posebno je pohvalila to što je Crna Gora prva zemlja u regionu koja je razvila S3 strategiju, i prioritizovala istraživanje i inovacione investicije zarad ekonomske transformacije. Vičeva je takođe predstavila alate i inicijative razvijene od strane Evropske komisije, koje imaju za cilj jačanje plave ekonomije.

„Neophodna i ključna je saradnja sa državama u susjedstvu Evropske unije i onima u procesu pristupanja, naročito u resursima koji se dijele, kao što je jadransko ili cijelo mediteransko područje u širem smislu“, naglasila je ona.

Tokom trodnevnog rada, koji je okupio više od 150 predstavnika projektnih partnera iz zemalja od Grčke do Portugalije, predstavnika biznisa i institucija, razgovaralo se o temama kao što su prepoznavanje prilika za dostizanje održivog i inkluzivnog plavog rasta, a razmijenjena su iskustva na temu značaja transfera tehnologija i prava intelektualne svojine za podsticanje plave ekonomije, planovima vezanim za obaveze koje slijede iz pametne specijalizacije, kao i o ulozi obrazovanja u podsticanju plave ekonomije. Bila je ovo prilika da se predstave plavi projekti koje implementiraju crnogorski partneri.

Skup je okončan debatom o prelasku sa izazova i mogućnosti na rješenja ka kreiranju inovativne zajednice, nakon čega su i donijeti sljedeći zaključci:

1. Ukoliko želimo da dostignemo planirani plavi rast, moramo da sagledamo kapacitete svih sektora koji čine plavu ekonomiju, definišemo potrebe za dalji razvoj, povežemo naučno istraživačke institucije sa privatnim sektorom i obezbijedimo izvore finansiranja za nove ideje.
2. Poseban akcenat u narednom periodu mora biti stavljen na mlade ljude, njihovom animiranju za rad u plavom sektoru, podsticanju ideja, kreativnosti i inicijativa, te osnaživanju i omogućavanju finansijskih okvira i mehanizama da stvaraju u ovoj oblasti.
3. Ovakvi projekti, značajni su za jadranskojonski makroregion i cijeli Mediteran, i svi oni naglašavaju potrebu za donošenjem inovativne strategije za makro regionalnu S3 u sektoru plavog rasta sa pratećim akcionim planom, kao i korišćenje cirkularnih i održivih praksi za podsticanje inovativnih procesa.
4. Prezentovana napredna tehnološka rješenja i planovi, na kojima će se zasnivati ekonomska eksploatacija morskih resursa, na najbolji način podsjećaju da budućnost pripada onima koji imaju znanje potrebno da bogate prirodne resurse stave u funkciju podizanja kvaliteta života na Mediteranu.
5. Ljudski faktor je najvažniji činilac koji utiče na dostizanje plavog rasta, pa posebna pažnja mora biti posvećena obrazovanju i obučavanju onih koji učestvuju u svim segmentima plave ekonomije.
6. Naše zemlje nemaju luksuz da odustanu od ekonomske valorizacije “plave njive”, pa je potrebno, u mjeri mogućeg, imati komplementarne strategije razvoja ribarstva, pomorstva, plavih biotehnologija, upravljanje lukama i zaštita priobalja.
7. Za postizanje većih i boljih ciljeva, kreiranje sinergija, udruživanje, zajedničko djelovanje i klasterski pristup ključni su da bi se oni ostvarili na najbolji mogući način.
8. Kreiranje i snaženje inovativne zajednice imperativ su za region, jer je to osnov na kojem treba da izgrađujemo sve ono naprijed navedeno.
9. Realizacija evropskih projekata, treba upravo da doprinese dostizanju strateških razvojnih ciljeva održivog korišćenja i upravljanja morskim resursima, zbog čega su učesnici Konferencije spremni da do sada stečena znanja u ovoj oblasti kapitalizuju učešćem na novim pozivima programa MED i ADRION.

Privredna komora ostaje posvećena, kako kroz navedene tako i druge plave projekte pitanjima efikasnog i održivog upravljanja morskim resursima.