You are here

Definisati nedostajuća zanimanja za potrebe privrede

19/10/2018

Na sjednici Odbora udruženja građevinarstva i industrije građevinskih materijala, 19. oktobra 2018. godine, razgovarano je o podršci privrede u razvoju novih kvalifikacija potrebnih tržištu rada u ovom sektoru, te o pravilnicima o načinima vršenja stručnog nadzora nad građenjem objekata i revizije glavnog projekta.

Sjednicu je vodio predsjednik Odbora Mile Gujić, a u radu su, pored članova, učestvovali potpredsjednik Privredne komore Danilo Gvozdenović i direktorica Sektora za projekte Tanja Radusinović, predstavnici Centra za stručno obrazovanje (CSO) Marina Braletić Taljanović i Srđan Obradović, kao i direktorica Direktorata za građevinarstvo u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Tatjana Vujošević, sa koleginicama Svetlanom Vuksanović i Milicom Abramović.

Predstavnici CSO pozvali su građevinare da definišu ključne poslove u okviru zanimanja koja su potrebna privredi, da bi se na osnovu toga mogli raditi obrazovni programi. Oni su pojasnili zakonski okvir i dokumente na kojima se bazira razvoj kvalifikacija, proceduru njihove izrade, te standarde zanimanja po sektorima u čijem donošenju glavnu ulogu ima poslovni sektor. Privrednici su ukazali da na tržištu rada nema brojnih zanimanja potrebnih ovoj struci, na što je odgovoreno da je, pored nedefinisanih zanimanja, glavni razlog za to izostanak interesovanja učenika. Dualno obrazovanje vidi se kao jedan od modela, između ostalog, za revitalizaciju deficitarnih zanimanja. Praktična nastava koja se organizuje kroz formalno obrazovanje treba da bude što sadržajnija, a ne samo da zadovoljava formu, ocijenili su privrednici. Na sjednici je inicirano organizovanje okruglog stola na kojem bi predstavnici vodećih kompanija u ovom sektoru sa Centrom za stručno obrazovanje i Privrednom komorom detaljno definisali konkretna rješenja za nedostajuća zanimanja.

Predstavnica Ministarstva Svetlana Vuksanović je predstavlila Pravilnik o načinima vršenja stručnog nadzora nad građenjem objekata. Ona je rekla, da je usljed ukidanja tehničkog pregleda objekata, najveća odgovornost za gradnju povjerena stručnom nadzoru. Da bi se radio ovaj posao potrebna je licenca i ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u vrijednosti 200.000 eura. Vršilac stručnog nadzora svakodnevno treba da bude na gradilištu od pripremnih radova do završetka gradnje. On je obavezan da definiše obavezne faze gradnje po kojima mora pisati fazne izveštaje koje dostavlja investitoru i nadležnoj inspekciji. Stručni nadzor može da obustavi izvođenje radova ukoliko uoči nedostatke. Njegov rad kontroliše inspekcija i može mu oduzeti licencu u slučaju propusta. Privrednici su pitali da li nadzor može da otkloni nedostatke koje uoči na projektu ili je potrebno da se taj dokument iz osnove mijenja, na šta su predstavnici Ministarstva odgovorili da je to zavisno od veličine propusta i potencijalnih posljedica koje može proizvesti. Za sitnije nedostatke dovoljna je intervencija nadzora. Pitali su takođe, može li projektant da obavlja nadzor, na što je potvrdno odgovoreno, ali i ukazano da je isti posao zabranjen investitoru zbog sukoba interesa. Interesovalo ih je da li, ukoliko dođe do izmjene Detaljnog urbanističkog plana mora da se iznova uradi idejno rješenje projekta koje je već dobilo saglasnost gradskog arhitekte. Na to je potvrdno odgovoreno, te najavljeno da će sve nedoumice po sličnim pitanjima biti razriješene kad počne primjena plana generalne regulacije.

Predstavljajući Pravilnik o načinu vršenja revizije glavnog projekta, Milica Abramović iz Ministarstva je potencirala odgovornost revidenta tehničke dokumentacije. Revident je dobio brojna ovlašćenja i obaveze da pribavi neophodne saglasnosti, dokaze, mišljenja nadležnih. On kontroliše sadržinu elaborata koje svaki projekat mora da ima. Istaknuto je da je prilikom pisanja ovog pravilnika konsultovana struka čije su sugestije oblikovale njegova rješenja. Takođe, iz Ministarstva je rečeno da se ubrzo očekuje i uspostavljanje elektronskog načina poslovanja. Korišćenjem ovog softevera, revident će biti u prilici da obezbijedi  lakši pristup dokumentaciji, kao što su listovi nepokretnosti, kopija planova i sl. 

Članovi odbora su informisani da Privredna komora 25. i 26. oktobra 2018. organizuje regionalnu Konferenciju o ekonomiji, posvećenu petogodišnjici Berlinskog procesa i pozvani da uzmu učešće u radu.