You are here

Energetska efikasnost u industriji

27/11/2019

Koordinacionom odboru za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, na sjednici 27. novembra 2019. godine, prezentovani su Program za realizaciju mjera energetske efikasnosti u sektoru industrije i Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola.

Sjednicu je vodio predsjednik Koordinacionog odbora Mladen Bajković, prezenteri su bili Božidar Pavlović, Ministarstvo ekonomije i Jelena Kovačević, Ministarstvo održivog razvoja i turizma. U radu je učestvovao i direktor Sektora udruženja Privredne komore Bojan Obrenović.

U okviru planirane podrške kroz Akcijski dokument IPA 2014 Unapređenje poslovnog okruženja i konkurentnosti privatnog sektora u Crnoj Gori (BESME), koji će implementirati konzorcijum Expertise France u saradnji sa relevantnim institucijama u Crnoj Gori planirana je, između ostalog, tehnička podrška za unapređenje energetske efikasnosti u industriji.

Programom za realizaciju mjera energetske efikasnosti u industriji planirano je uspostavljanje grant šeme za uvođenje inovativnih rješenja i novih tehnologija koje će dovesti do poboljšanja energetske efikasnosti preduzeća i povećanja upotrebe dostupnih izvora obnovljive energije. To će doprinijeti daljem razvoju zelene ekonomije, kao i unapređenju poslovanja u sektoru industrije. Energetska efikasnost povećava konkurentnost i produktivnost industrijskog sektora. Šemama za održavanje i upotrebom efikasne opreme račun za energiju može biti snižen 30-50% sa prosječnim povratom investicija između tri do pet godina.

Realizacija planiranih aktivnosti u narednom periodu doprinijeće ostvarenju inkluzivnog i održivog industrijskog razvoja Crne Gore. Preduzeća će biti u prilici da kroz konkretne mjere energetske efikasnosti u svom poslovanju, osim direktne finansijske podrške koja će im biti pružena na njihovoj realizaciji, ostvare i značajne uštede po osnovu troškova za energiju i optimizuju proizvodne procese.

Učešće kompanija u BESME projektu za energetsku efikasnost donijeće neposredne benefite u kratkom, srednjem i dugom roku, daće prednost korektivnim radnjama, imaće direktan uticaj na troškove u smislu bolje konkurentnosti, obezbijediće pokazatelje za održavanje i razvoj politike o energetskoj efikasnosti.

- Računi za energiju većine industrija mogu lako dostići 10 do 20% ukupnog obrta. Kvalitetnim upravljanjem i održavanjem i upotrebom efikasne opreme računi za energiju mogu biti sniženi 30-50% sa prosječnim povratom investicija od tri do pet godina – rekao je predstavnik Ministarstva ekonomije Božidar Pavlović.

Privrednici su istakli potrebu da crnogorske kompanije kroz sinergijsko djelovanje kandiduju projekte energetske efikasnosti poput ovog, a ne da budu angažovane samo u prikupljanju podataka za njihovu realizaciju. U tom cilju traže podršku Privredne komore i države. Oblasti u kojima bi mogli da djeluju su vodoprivreda, energetika naročito u dijelu ulične rasvjete i slične. Podsjećajući da su organizovane obuke za 50 inženjera koji ocjenjuju energetsku efikasnost zgrada, smatraju da slične treba realizovati i za oblast industrije. Pitali su i kojim softverom će se obavljati energetski pregledi industrije s obzirom na to da nacionalnog softvera nema, dok je u izradi za građevinske objekte. Predstavnik Ministarstva je najavio da će softver koji se odnosi na zgrade biti u upotrebi naredne godine.

Ocijenjeno je da Koordinacioni odbor treba da intenzivira aktivnost u smislu iniciranja predloga konkretnih rješenja u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine prema donosiocima odluka. Poseban fokus treba da bude usmjeren na obnovljive izvore energije i regulisanje okvira za rad prosumera.

Uredbu o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola prezentovala je Jelena Kovačević iz Ministarstva održivog razvoja i turizma. Uredba proizilazi iz Zakona o industrijskim emisijama koji propisuje da postrojenja mogu otpočeti obavljanje aktivnosti samo na osnovu integrisane dozvole. Oblasti na koje se odnosi integrisana dozvola su energetika, proizvodnja i prerada metala, hemijska i industrija minerala, upravljanje otpadom i druge. Članovi su ocijenili da integrisanom dozvolom treba da bude obuhvaćen što veći broj zagađivača, kako bi se unaprijedila zaštita životne sredine.