You are here

Mrak: Realno da pregovore sa EU okončate do 2018.

08/03/2013

Pristupni pregovori Crne Gore Evropskoj uniji trajaće ne manje od pet godina. Da li će to biti duže, zavisi isključivo od Crne Gore.

Faza skrininga je izuzetno bitna, i što oni budu bolje odrađeni to će uslova za otvaranje pregovora po poglavljima biti manje. Biće tu administrativnih problema, ali je realno da se pregovori okončaju 2017 - 2018. godine, uz svakako potpunu posvećenost Crne Gore tome  – ocijenio je profesor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani dr Mojmir Mrak, 7. marta 2013. godine u podgoričkom hotelu „M Nikić“, tokom predavanja na temu „Finansijski izazovi Evropske unije i eurozone i uključivanje zemlje kandidata u te strukture“.

Predavanje je organizovao Slovenački poslovni klub u Crnoj Gori, u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore i Ambasadom Republike Slovenije u Podgorici. Najavljujući predavanje, ambasador Slovenije Vladimir Gasparič je kazao da je dr Mrak vrlo dobro prati situaciju u Crnoj Gori oko ulaska u Evropsku uniju i da je odličan poznavalac problema koji su tema predavanja. Predsjednik Skupštine Privredne komore Crne Gore Vlastimir Golubović podsjetio je da je Slovenija prva zemlja koja je uspostavila diplomatske i privredne odnose sa Crnom Gorom, te da su njene kompanije učestvovale u gradnji značajnih infrastrukturnih objekata i privatizaciji crnogorskih preduzeća. Pozvao je privrednike dvije zemlje na još intenzivniju saradnju i založio se za uklanjanje disbalansa u trgovinskoj razmjeni dvije zemlje.

Pregovori i programiranje

Profesor Mrak, istaknuti istraživač i konsultant za međunarodne finansije i proces pridruživanja EU, koji je radio u tim oblastima za Vladu Slovenije, te vlade zemalja regiona, smatra malo vjerovatnim da će neka od zemalja EU blokirati pristupne pregovore Crne Gore, bez obzira na to što naša zemlja već ima euro kao valutu. Govora oko eura u Crnoj Gori će biti, dodaje, ali samo u formalnom smislu.

- U pregovorima za ulazak u EU biće veoma značajno kakva će biti makroekonomska i fiskalna situacija. Što bolju makroekonomsko-fiskalnu situaciju Crna Gora bude imala, to će pregovori biti manje problematični. Ukoliko se tokom njih uspostavi trend opadanja duga, deficita, kamatnih stopa i inflacije – neće biti problema. Veoma je bitna tehnička spremnost za pregovore – opremite se svim podacima koje EU traži, da vas ne bi vratili kući – rekao je dr Mrak.

Evropska unija je donijela Višegodišnju finansijsku perspektivu - dokument koji opredijeljuje osnovne prioritete finansiranja iz budžeta Unije u narednih sedam godina. Osamdeset odsto budžeta EU opredijeljeno je za razvoj poljoprivrede i koheziju (politiku podržavanja bržeg razvoja manje razvijenih regija EU zarad zatvaranja razvojnog gepa). U vezi s korišćenjem tih fondova, dr Mrak kao jedan od ključnih izazova za Crnu Goru vidi uvođenje decentralizovanog upravljanja sredstvima i programiranje investicija za period od 2014.do 2020. godine.

- Ako treba za sedam godina da programirate investicije koje će se finansirati iz budžeta EU (IPA fondova i kohezije), morate tačno da znate šta u tom periodu želite da uradite. To programiranje postaje ključan instrument ekonomske politike i bitno je da počne da se radi već u pretpristupnom periodu. Crnoj Gori, kada bude članica EU, biće dostupne značajne pare za koheziju. „Dolazi cunami“, kako bi rekla jedna koleginica iz Hrvatske, u smislu obima sredstava koje će biti na raspologanju. Ova cifra koju sada imate od 30 miliona, povećaće se sigurno 10 puta. Jedan od ciljeva pretpristupne pomoći jeste da se zemlja spremi za "cunami", i to u smislu programiranja i upravljanja. Ako tih stvari nemate, pare će ostati na stalaži u Briselu. Biće na raspolaganju, ali ako nemate što Brisel traži, nećete moći da ih koristite – objasnio je Mrak.

Ocijenio je da Crna Gora ima puno bolje projekte koji se tiču infrastrukture, nego one u vezi sa razvojem ljudskih resursa, kod kojih jasnije treba definisati ciljeve inače će ostati bez sredstava evropskih fondova.

Mrak smatra da je fiskalna situacija u Crnoj Gori mnogo lošija nego prije izbijanja ekonomske krize, ali da po tome ona nije specifična u odnosu na druge pogođene zemlje. Kao veći problem vidi nekonkurentnost crnogorske privrede i veliki uvoz u odnosu na izvoz. U pravcu podizanja konkurentnosti, dr Mrak smatra da bi bilo potrebno raditi na razvoju ljudskih resursa, kroz projekte koji bi se finansirali iz fondova EU.

Kriza eurozone

Prevaziđena je priča da se Evropska unija može raspasti, ali daleko smo od toga da možemo govoriti da je kriza sanirana. Ako posmatramo početak krize u Grčkoj 2010. godine, mnogo je od tad urađeno, ali je  rešavanje eurozone negdje na pola puta – kazao je profesor Mrak.
On smatra da monetarna unija, koja je do sada najveći stepen EU-integracija, opredjeljuje članice na tesnu ekonomsku saradnju i zahtijeva formiranje fiskalne unije i fiskalno prelivanje sredstava iz dobrostojećih ekonomija u one pogođene krizom.

- De facto ulazimo u to da ili ćemo indirektno ili direktno doći do fiskalne unije koja će uključivati fiskalne transfere. Ili će to biti indirektno kroz bankarsku uniju, ili direktno kroz budzet eurozone namijenjen isključivo stabilizacionim potrebama – smatra Mrak.

Kao jedan od ključnih problema u EU u narednih 10 godina Mrak prepoznaje „jačanje dvaju paralelnih Evropa“: eurozone i 10 zemalja koje su van nje.
On smatra da će se „neto platioci“, najrazvijenije zemlje koje uplaćuju u budžet EU ali malo iz njega uzimaju, zalagati za manje budžete Unije da bi za njih izdvajali manje sredstava.

- Crna Gora će se ubuduće boriti da se budžet EU ne smanjuje jer se tako umanjuju i dostupna sredstva za koheziju na koje, kao i Slovenija, računa – rekao je Mrak.

Izdvajamo