You are here

Fleksibilnost i kvalitet formula uspjeha

12/05/2014

Preduzeće ZIP (Zavarivanje, Inženjering, Proizvodnja) iz Danilovgrada osnovano je prije 23 godine, a bavi se metalopreradom, montažom i zavarivanjem, ali i poljoprivredom.

Ratko Tomašević, vlasnik kompanije je inženjer mašinstva, radio je KAP – u, Radoju Dakiću, a istraživački duh ga je pokretao, pa je učio, usavršavao se i u inostranstvu i bio uvjeren da je znanje osnova svih vrijednosti pa i uspješnog biznisa. Vjerovatno su mu poslovna radoznalost, nova znanja i inovacije pomogli da hrabro i umješno uđe u preduzetničke vode.
Danas penzionerske dane provodi radno i uspješno vodi porodični biznis u metalskoj industriji i poljoprivredi. U ovom poslu su njegovi sinovi Nikola i Draško, kao i bratanići. U metalopreradi obavljaju viskostručne i zahtjevne poslove, nemaju reklamacija, za sada su na domaćem tržištu, ali sve češće mjesto pod suncem traže na inostranoj pijaci.

Pokretanje biznisa
U prvoj hali radila je samo moja porodica, tada sam bio zapošljen u KAP –u i bio kandidat za generalnog direktora. Izabran je drugi, ja sam mu čestitao i obavijestio ga da sjutra napuštam posao. Nedugo potom pretvorio sam šupu za kokoške u malu radionicu. Posao sam osvajao tako što sam proširivao djelatnost, svojim novcem, sistemom »step by step«. Slijedio je fazni rad, kupovao sam opremu, nije bilo lako, ali ja volim izazove, kaze Ratko Tomašević.
Interesantno je da praktično svaki dan rade drugi posao. Zašto?
- Prilagodili smo se našem tržištu, morali smo. Kad konkurišemo za neki veći projekat kao što je bio most Port Milena na Bojani, nadležni su sa podozrenjem i rezervom gledali na nas, smatrali su da mi to ne možemo. Kasnije se ispostavilo da strana firma, koja je dobila taj posao, nije ga odradila kako treba, jer nije vodila računa o kvalitetu materijala. Suština je, dakle, otkud i zašto nepovjerenje prema domaćim firmama? A mi imamo sve reference da to možemo da uradimo, a imamo i rezultate. Pa, valjda je prirodno da budemo ravnopravni sa strancima, a normalno bi bilo, ako želimo da obnovimo i razvijamo industriju, da makar u početku budemo favorizovani, inače ćemo ostati bez ove proizvodnje što bi po ekonomiju bilo loše, smatra vlasnik ZIP- a.
Tomašević naglašava da ih prepoznaju po stručnosti i kvalitetu, a to su im nedavno potvrdili iz Porto Montenegra, a ranije i iz drugih kompanija.
- Radili smo komplikovanu opremu za KAP, livne uređaje za ingote, raznovrsne konstrukcije, imamo puno inovacija, mnogo proizvoda smo konstruisali i patentirali. Jedan od takvih je plastenik Montenegro 1000 koji je napravljen na 6000 metara kvadratnih. Pošto imamo veliku zemlju, uz metalopreradu, počeli smo da se bavimo i poljoprivrednom proizvodnjom, kaže Tomašević.

Radili za KAP, Pivaru, Elektroprivredu, Porto Montenegro…
Vlasnik preduzeća prisjeća se poslova koje su uradili za KAP.
- Puno smo radili u toj kompaniji - krov od 70.000 metara kvadratnih, remont ćelija, opremu. Mi smo osposobljeni da svakog dana radimo drugi posao, imamo znanje, inovativni smo, imamo tehnologiju. ZIP ima 12 stalno zapošljenih i imamo i nerezidente specijaliste iz republika bivše Jugoslavije. To su uglavnom stučnjaci za specijalna zavarivanja. Svojevremeno smo organizovali školu za obuku zavarivača, školu zavarivanja. Ja sam bio na najvećem Institutu u svijetu za zavarivanje. Mi smo obučavali i ljude van naše firme, iz KAP-a Željezare i drugih firmi, riječi su Tomaševića.
Veliki je broj firmi sa kojima su sarađivali, naglašava Čedo Dubljević, nekadašnji direktror Centra tehničkih gasova nikšićke Željezare, koji radnu karijeru zaokružuje u ZIP-u. Kaže da ova firma posjeduje sve sertifikate i licence u oblasti metalske industrije.
- Ti sertifikati su viza da možemo da učestvujemo u velikim građevinskim projektima kao kooperanti, a licence su nam garancija za projektovanje i izvođenje mašinskih uređaja, instalacija, kao i čeličnih konstrukcija. Osposobljeni smo i da izrađujemo mašinske djelove za sudove pod pritiskom, reparaciju mašinskih djelova, termoenergetske opreme, izradu raznih mašinskih elemenata, krovnih pokrivača. Mi smo dokazali da i domaće firme to mogu da rade. Veliki projekat sistema otprašivanja KAP-a, čija je vrijednost oko pet miliona eura, uspjeli smo da dobijemo jer smo se na tenderu nametnuli znanjem i uradili ga prema svim zahtjevima investitora. Radili smo kompresorsku stanicu, cjevovode, i dokazali se u tim poslovima. U vrijeme investicionog zamaha u KAP slovili smo kao njihov glavni izvođač. Uspjeli smo da se u pravom svijetlu dokažemo i u Porto Montenegru gdje smo radili značajne poslove, a oni su izuzetno zadovoljni. Tamo smo radili montažu čelične konstrukcije, pokrivačke i limarske radove, potom ograde od inoxa. Da bi konkurisali za dobijanje posla na hangaru, nedavno smo iz Porto Montenegro dobili potvrdu da smo idejni projekat ovog objekta odlično uradili, a kvalitetno smo odradili i građevinske i mašinske radove, montažu čeličnih konstrukcija, opšivke, i tražili su da nastavimo realizaciju tog projekta, rekao je Dubljević.
Ratko Tomašević s ponosom kaže da u Porto Montenegru nijesu mogli da povjeruju da postoji firma u Crnoj Gori na koju mogu da se oslone, pa sada direktno traže ponude od ZIP-a, bez tendera.
- Sve što nam oni ponude mi ćemo raditi. Uspjeli smo da uđemo u Zavala komplex, gdje radimo zahtjevne ograde, glavni smo izvođač na tim i ostalim elementima od inoxa. Ima nas svugdje, sve nadstrešnice u kombinaciji inox i stakla mi smo radili u brojnim ulicama u Podgorici. Inače, imamo mnogo veliki opus posla, skoro smo u Pivari pokrivali njihovu poslovnu zgradu, saopštava Ratko Tomašević.
Po mišljenju Dubljevića ZIP je među prvim izvođačima iz ove branše u Crnoj Gori.  - Brzo se prilagođavamo, radimo i teže stvari. Imamo savremeno opremljene hale, ovladali smo modernim tehnologijama, spremni smo i za montažne i za uslužne djelatnosti i sigurno je da ZIP ima perspektivu. U ovom vremenu »pada« Željezare, potom, KAP je na staklenim nogama, a Metalac, koji ima možda najbolju opremu u regionu, nema posla, a mi opstajemo. Pratimo građevince, dijelimo njihovu sudbinu. Radili smo i za HE Piva, a sada za CANU i Muzički centar.

Industrija je najvažnija
Vlasnik ZIP –a nema dileme šta je najvažnije za razvoj ekonomije.
- Mnogo je važnije od poljoprivrede i turizma pokrenuti proizvodnju jer ona donosi veći dohodak. KAP je svojevremeno više radio i više doprinosio nego cjelokupni turizam i poljoprivreda crnogorska. Ili, prisjećam se kako je dobro radio Radoje Dakić, veliki dio proizvodnje su izvozili, a prodali su licencu za proizvodnju traktora Indijcima i mislim da tamo i danas proizvode te traktore. Tada su zaposleni znali svoj posao, svi su imali znanje: radnici i majstori, a za inženjere, koji su školovani na prestižnim univerzitetima u bivšoj Jugoslaviji, praktično nije bilo nerješivih proizvodnih situacija, ocjenjuje Tomašević.
On navodi da su za pokretanje metalske proizvodnje najbitniji kadrovi odnosno znanje. Smatra da fakulteti treba da se više bave primijenjenim stvarima, da daju kadar koji je sposoban da radi u privredi, a ne samo da se bave teorijom. Njemu je neshvatljivo da imamo mnogo, premnogo doktora nauka, a da gotovo  niko od njih nije ništa patentirao. Pri tom u svijetu je najveća referenca profesora kada nešto patentira i da proizvodnji.

ZIP spreman za evropsko trzište
U ZIP –u kažu  da se pripremaju za izlazak na evropsko tržište,  imaju savremene hale, koje su sami smo konstruisali i opremili. Napominju da bi mogli dobiti kredite ali su velike kamate, pa im se ne isplati.
Pored saradnje sa brojnim domaćim kompanijama i stranim koje rade u Crnoj Gori, sada su u izgledu i neki izvozni poslovi.
Od ovog posla može da se živi, preostane novca i da se ulaže u proširenje biznisa, nemaju dugova, uredno izmiruju obaveze državi. Interesantno je da kupuju stare mašine, jer je skupo livenje novih kućišta. Poput Njemaca koji tako rade - u staro ugrade novu elektroniku i prodaju.
- U Crnoj Gori nema stručnjaka za zavarivanje, pa opet planiramo da organizujemo obuku za ovo zanimanje. Interesantno je da se ljudi koje obučimo zadrže godinu, ili nešto više i odlaze, teško se navikavaju na zahtjevan rad i disciplinu iako imaju dobra primanja. Kod nas je najmanja plata 650 eura, a može da se zaradi i 1500. Napominjem da smo i alat sami konstruisali, jako je skup, košta 50.000 eura i omogućava proizvodnju krovnih pokrivača, kaže Tomašević.

A otkud poljoprivreda?
- Nijesam mogao da gledam neobrađeno imanje pa sam krenuo sa poljoprivredom. Kupio sam opremu i odmah počeo sve da radim i u plasteniku i na otvorenom. Očekujem od Ministrastva poljoprivrede i ruralnog razvoja da poljoprivrednicima pomogne tako što će im obezbijediti projekte malih, savremenih štala, da radimo kao u svijetu, a ne primitivno i prevaziđeno. U  Crnoj Gori malo je domaćinstava koja imaju velika imanja od 20, 30 ili 50 hektara. Kod nas su usitnjena gazdinstva, na njima treba organizovati mini štale, i pokrenuti proizvodnju ekološke hrane.
Ratko kaže da je zasijao šest hektara žitarica i povrća.
- Moj sin je završio u Americi mašinstvo i računare, imao je ponude da ostane tamo, ali kad je vidio da ođe može da se radi, ostao je. Doveo je čovjeka koji se bavi ratarstvom iz Makedonije i on mu je pomogao da pokrene plasteničku proizvodnju. Kupce za povrće lako nalazimo. Gajimo jagode, razmišljamo o većem voćnjaku. Prošla godina nije bila berićetna, ova nagovještava da će biti bolja. Zasadili smo i činčilu krompir, a u planu su tartufi, u čemu će nam pomoći stručnjak iz Poljske.
Tomašević velikim uspjehom smatra izradu plastenika koje ni veliki snjegovi ni vjetar nijesu mogli da polome.
- I baš ti plastenici bili su nam podsticaj da se organizovanije bavimo poljoprivredom, to je ranije više bio moj hobi. Istina, zaokružili smo taj ciklus, bratanić odgaja stoku, krave, rasne konje, svinje, kokoške. Organsko đubrivo koristimo za plastenik, proizvodimo ječam, pšenicu, raž, plastenički proizvodimo povrće, a uzgajamo i neke vrste voća. Dva radnika opslužuju poljoprivrednu proizvodnju jer smo kupili kompletnu mehanizaciju. U startu smo imali pomoć za opremu od četiri hiljade eura, a kasnije smo sve sami finansirali.

Domaćim kompanijama dati prednost
Otac je pokrenuo posao, mi smo se uključili i dobro se snašli, kaže Nikola Tomašević. Najveći problemi su nam opšta nelikvidnost, kriza i velike bankarske kamate. Teško je doći do sredstava za realizaciju novih ideja. Sreća je što je ovo familijarni biznis pa možemo da pokrivamo više mjesta, a dio poslova je uhodan i ne zahtijeva toliku posvećenost kao ranije. Imamo planove da to širimo, modernizujemo, krenemo u izvoz, to će zahtijevati mnogo veći rad. Već izvozimo neke proizvode u Rusiju, realizovali smo sa partnerima iz ove zemlje dva posla, a radi se o okretnim binama za pozorišta. Očekujemo nastavak ovih projekata. Planiramo da osavremenimo proizvodnju ako izađemo na više novih inotržišta. Primat je već dat metalnoj proizvodnji, a nastojaćemo da razvijamo i poljoprivredu, proizvodnju organske hrane. Poslovni ambijent nije baš stimulativan jer se na tenderima favorizuju strane firme koje odnose novac iz Crne Gore, umjesto da se našim kompanijama da primat čak i u situaciji kada su im ponude nešto skuplje jer je to jedini put da razvijamo proizvodnju.

jordan release date | Nike Shoes, Clothing & Accessories