You are here

Rok za plaćanje: Maksimalno 30 dana!

22/04/2013

Kampanja 30max ima za cilj da podstakne javnu upravu da poštuje uslove revidirane EU Direktive o borbi protiv kašnjenja u plaćanjima u komercijalnim transakcijama i da se plaćanja poslovnim subjektima vrše u roku od 30 dana. Previše državnih organa u okviru EU kasni sa plaćanjem preduzećima, često daleko duže nego što je jedan mjesec, ponekad uz razorne posledice, naročito po manja preduzeća. Javni ugovori čine oko jednu šestinu BDP-a Evropske unije, tako da koordinator kampanje, Eurochambres, smatra jednostavnu mjeru blagovremenog plaćanja javnih dugova ključnom za obnavljanje novčanih tokova u ekonomiji. Takođe je ključna i za vraćanje povjerenja preduzeća u donosioce evropskih politika.

Jeste li znali da …
•    Državni sektor je najsporiji obveznik u EU?
•    Prosječni rok plaćanja u državnom sektoru u Evropi iznosi 65 dana?
•    Prosječni rok plaćanja za transakcije sa državnim sektorom iznosi 162 dana u južnim zemljama, dok je na sjeveru samo 32 dana?
•    U Italiji je potrebno 180 dana za plaćanje u državnom sektoru?
•    Samo 6% preduzeća osjeća da njihova vlada radi na tome da ih zaštiti od rizika kašnjenja sa plaćanjem?
•    Oko 53% preduzeća očekuje gubitak prihoda zbog kašnjenja u plaćanju?
•    Oko 57% preduzeća očekuje problem sa likvidnošću zbog kašnjenja u plaćanju?
•    Oko 45% preduzeća očekuje smanjenje rasta perspektive zbog kašnjenja u plaćanju?
O kasnom plaćanju
Revidirana Direktiva o kasnom plaćanju
Evropske institucije su 2011. godine usvojile revidiranu Direktivu o kasnom plaćanju. Uslovi revidirane direktive moraju biti prenijeti u nacionalno zakonodavstvo svih država članica EU najkasnije do 16. marta 2013. godine. Preciznije, ovi uslovi podrazumijevaju sledeće:
•    Javni organi moraće da plate za robu i usluge koje su nabavili u roku od 30 dana ili samo u izuzetnim okolnostima, u roku od 60 dana.
•    Zakonska kamatna stopa za kasno plaćanje biće povećana najmanje na 8 postotnih bodova iznad referenci Evropske centralne banke. Državni organi ne smiju uvesti nižu kamatnu stopu za kasno plaćanje.
•    Nove mjere su obavezne za javne organe. Oni moraju dati primjer i pokazati svoju pouzdanost i efikasnost poštovanjem svojih ugovora i blagovremenim plaćanjem.
•    Preduzeća će automatski steći pravo da potražuju kamate za kasno plaćanje, a takođe će biti u mogućnosti da dobiju minimalni fiksni iznos od 40€ kao naknadu za troškove oporavka. Preduzeća takođe mogu tražiti naknadu za sve preostale osnovane troškove oporavka.
•    Novi uslovi se mogu primjenjivati i na postojeće ugovore ili samo na one koji su potpisani nakon datuma prenosa. Na državi članici je da donese odluku da li će retroaktivno primjenjivati direktivu ili ne.
Kako bi se Vi osjećali da Vaša plata ne bude na vrijeme?
Plata pojedinca je isto što i plaćanje fakture za poslovanje preduzeću. Brojna plaćanja u poslovnim transakcijama između preduzeća i javnih ustanova rješavaju se mnogo kasnije u odnosu na propisani rok, što je vrlo skupo za preduzeća i može imati razne negativne posledice, uključujući otpuštanja, pa čak i stečaj.

Zašto Eurochambres vjeruje da je blagovremeno plaćanje važno?
Važno je, jer:
•    pojačava finansijsku likvidnost preduzeća,
•    pomaže preduzećima da planiraju i da se razvijaju,
•    obezbjeđuje predvidivost,
•    povećava povjerenje,
•    doprinosi dinamici realne ekonomije.

Šta se dešava ako javna uprava ne plati svoje račune na vrijeme?
•    preduzetnik ne dobije novac koji mu se duguje;
•    preduzetnik ne može da plati podizvođače,
•    preduzetnik ne može da plati svoje obaveze,
•    preduzetnik ne može da pruži usluge,
•    preduzetnik mora da pozajmi novac od prijatelja, porodice, banaka,
•    preduzetnik ima poteškoće da isplati zarade radnicima i počinje da smanjuje broj radnika
•    preduzetnik može doći u situaciju da podnese zahtjev za stečaj;

latest Running | Nike Shoes