You are here

Demistifikacija otvorenih podataka

20/07/2020

Privredna komora Crne Gore, u saradnji sa Inovaciono-preduzetničkim centrom Tehnopolis, organizovala je 20. jula 2020. godine vebinar "Otvoreni podaci: demistifikacija, značaj i upotreba na lokalnom nivou". Online događaj je realizovan u okviru projekta Otvoreni podaci za evropske otvorene inovacije - odeon (“Open Data for European Open INnovation”).

Riječ je projektu koji kofinansira Evropska unija i realizuje se u okviru Mediteranskog transnacionalnog programa saradnje „INTERREG Mediterranean“, a uz podršku Ministarstva javne uprave kao pridruženog partnera u Crnoj Gori.

Seminar je otvorila moderatorka Milena Musović iz Tehnopolisa, koji je bio zadužen za tehničku organizaciju događaja. Ona je predstavila panelistkinje od kojih je prva bila Sandra Perić, koordinatorka projekta odeon u Privrednoj komori Crne Gore. Ona je ukratko dala osnovne podatke o projektu, njegovim ciljevima, urađenim i predstojećim aktivnostima, izazovima i načinima da se ti izazovi prevaziđu.

Opšti cilj odeona je da se testira model i sa njim povezani instrumenti za uspostavljanje klastera otvorenih podataka na nivou projekta (klaster MED) koji bi se sastajao od: MSP, start-up preduzeća i istraživačkih institutcija, a koji bi imao kapacitet da razvije preduzetničku, marketinšku i socijalnu vrijednost otvorenih podataka. Klaster MED će dobijati podršku od lokalnih, održivih pružalaca usluga (čvorišta podataka - tzv. Data HUB) koji mogu da podstaknu institucije da objavljuju dobre otvorene podatke, pomažu MSP i start-up preduzećima da razvijaju inovativne proizvode i usluge, ojačaju strategiju internacionalizacije, ostvare značajan uticaj na ekonomiju zasnovanu na upotrebi podataka u cilju održivog rasta Mediterana i poboljšanja kvaliteta života. Specifični ciljevi odeona su: da poveća dostupnost slobodnih i kvalitetnih otvorenih podataka, da poveća korišćenje i ponovno korišćenje otvorenih podataka od strane činilaca četvorostruke spirale (univerziteti-privreda-država-civilno društvo) i da podrži privatne i javne činioce zainteresovane za korišćenje i ponovno korišćenje otvorenih podataka u svrhu kreiranja inovativnih usluga.

Odeon je svoje aktivnosti usmjerio na: regionalne/nacionalne vlasti da povećaju sprovođenje politika e-uprave kroz dostupne dobre podatke (javni informacioni sistem); klastere/MSP koji se bave i podacima/digitalnim tehnologijama i strateškim sektorima Programa MED (plavi rast, zeleni rast, kreativne industrije), posredničke organizacije koje će biti obučene da pomažu mladima, novoosnovanim preduzećima i MSP.

Najvažniji projektni rezultati su da su institucije javne uprave dobile podršku vezano za njihove politike e-uprave: stekle su znanja o otvorenim podacima, njihovoj vrijednosti, kvalitetu i eksploataciji; MSP promovišu ekonomiju zasnovanu na upotrebi podataka (proizvodi i usluge) uz pomoć posredničkih organizacija i jačaju strategije internacionalizacije; projektni partneri promovišu ekonomiju zasnovanu na upotrebi podataka kroz lokalna čvorišta tako što pružaju usluge i javnoj upravi i MSP.

Učesnicima se potom obratila Mirjana Begović, načelnica Direkcije za elektronsku upravu pri Ministarstvu javne uprave, koja je objasnila šta su otvoreni podaci, zašto ih treba otvarati, čemu mogu da posluže, koji put je Ministarstvo prešlo od donošenja Strategije razvoja informacionog društva do danas.

- U okviru Analize spremnosti javne uprave za objavljivanje podataka u otvorenom format dati su predlozi i izazovi u cilju uspostavljanja i jačanja inicijative za otvorene podatke. U cilju uspostavljanja jasnog mehanizma za rukovođenje i koordinaciju programa otvorenih podataka, formiran je međuresorsni radni tim koji se sastoji od 27 članova iz državnih institucija, akademske zajednice, IT zajednice i civilnog sektora. Saradnja sa Privrednom komorom u okviru projekta odeon je rezultirala organizovanjem različitih seminara, radionica i prvim hakatonom na temu “Neka dostupno bude i korisno” - naglasila je Begović.

Ona je takođe objasnila svrhu postojanja portala otvorenih podataka i navela da se crnogorski portal otvorenih podataka odnedavno nalazi i na portalu otvorenih podataka EU. Naš portal trenutno sadrži 106 setova podataka koje je objavilo 18 institucija a u 15 tematskih oblasti. Ona je navela i da će naredni koraci ministarstva biti: promocija koncepta u jedinicama lokalne samouprave (JLS), anketiranje JLS-a o podacima koje vode, edukacija administratora  organa  iz JLS-a, postavljanje skupova informacija za ponovno korišćenje na portalu data.gov.me , prijedlog za izradu aplikacija i promotivne kampanje  i javni  događaji.

Glavni govornik na vebinaru je bila Andreja Gluščević koja je, kroz primjere iz svog bogatog iskustva rada u ovoj oblasti, objasnila: šta jesu a šta nisu otvoreni podaci, kako tabele ne treba i kako treba da izgledaju da bi bile mašinski čitljive, koji su najčešći stavovi prema procesu otvaranja podataka na nivou JLS-a, kako prevazići te prepreke i doći do otvorenih podataka.

- Na kvalitetu otvorenih podataka treba mnogo raditi, da otvoreni podaci budu autentični i vjerodostojni... Postoje pravila u procesu otvaranja podataka a to je da kada vi preuzmete neki set podataka vi možete sa njima da radite šta hoćete ali ste obavezni da navedete odakle ste skinuli podatke, ko je onaj ko obezbjeđuje te podatke i primarni set odakle ste vukli podatke. Koncept otvorenih podataka je nov u svijetu. Svi sad pričaju data, data, data a u suštini kvalitetnih podataka nema toliko puno – navela je Gluščević.

Govoreći o koracima koje treba preduzeti u procesu otvaranja podataka, istakla je da ono na čemu treba raditi jeste da se digitalizuje način na koji se u prvom koraku prikupljaju podaci.

- Ono što mi savjetujemo i na čemu radimo u Kancelariji za IT upravu jeste da lokalnim samoupravama sugerišemo da u procesu kreiranja nekog dokumenta ugrade mogućnost da se klikom na dugme kreiraju izvještaji u mašinski čitljivom formatu. Znači, da to ne bude dodatni posao – kazala je ona.

Savjetuje da se proces otvaranja podataka ne počinje od onih sa kojima se ne može sarađivati. Treba sagledati stanje i naći one koji su već na dobrom putu. Nikoga ne tjerati, ne gurati u procese već ih uvoditi. Objavljivanje podataka ne znači ništa ako se podaci koji se objave na portalu otvorenih podataka ne koriste.

Gluščević je takođe objasnila zašto je važno otvarati podatke, šta otvoreni podaci mogu da ponude, kako se mogu kombinovati i dala je primjere veoma korisnih aplikacija koje su proistekle na taj način, npr. baza podataka o ljekovima dostupnim u Srbiji koja sadrži podatke o preko 4,000 ljekova, gdje ih ima na zalihama i da li se za njih plaća participacija, grafički prikaz frekvencije saobraćajnih nezgoda sa podacima o poginulima, povrijeđenima i materijalnoj šteti, aplikacija koja pokazuje zagađenje vazduha u regionu a zasniva se na podacima u realnom vremenu, aplikacija koja pokazuje kada se prazni otpad iz kontejnera, aplikacija koja pokazuje vremena prolaska gradskih autobusa.

- Da bismo mogli imati ove aplikacije potrebno je da imamo više setova otvorenih podataka - zaključila je Gluščević, što je ujedno bila i najvažnija poruka ove radionice.