You are here

Mards – nove doktorske studije – primjer dobre prakse

09/12/2020

Privredna komora, u saradnji sa Univerzitetom Crne Gore, organizovala je 9. decembra 2020. godine online okrugli sto na temu „Mards – nove doktorske studije – primjer dobre prakse“. Skup je dio aktivnosti projekta „Reforma doktorskih studija u Crnoj Gori i Albaniji - primjer dobre prakse”(MARDS).

Okrugli sto je otvorio direktor Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore prof. dr Mladen Perazić, a govorili su i prof. dr Radovan Stojanović, Univerzitet Crne Gore, kooordinator projekta, dr Sandra Tinaj, članovi projektnog tima - generalna sekretarka Univerziteta Donja Gorica i prof. dr Andrej Škraba, Univerzitet u Mariboru, te doktorand mr Osman Šurla.

Predstavnik Komore Perazić je istakao da je, pored nastave i istraživanja koji su osnovna misija univerziteta, od ključnog značaja je njegovo povezivanje sa zajednicom, odnosno društvenim i ekonomskim partnerima. Potencirao je ulogu Univerziteta Crne Gore u promovisanju koncepta cjeloživotnog učenja, unapređenju kvaliteta obrazovanja i podršci različitim programima obuka kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe tržišta rada.

- Imajući u vidu da je „ekonomija zasnovana na znanju“ osnova politike razvoja Evropske unije, od ključnog značaja je povezivanje univerziteta i privrede kroz različite programe i zajedničke projekte – naveo je Perazić.

Jedan od takvih projekata je i „Reforma doktorskih studija u Crnoj Gori i Albaniji - primjer dobre prakse“(MARDS), koji Univerzitet Crne Gore realizuje u saradnji sa ukupno 15 partnera iz Crne Gore, Albanije i zemalja Evropske unije.

- Ciljevi MARDS projekta su poboljšanje nacionalnih politika u sferi doktorskog obrazovanja u oblasti održivog razvoja i turizma, kao i u oblasti održivih prirodnih nauka i tehnologija – objasnio je on.

Perazić je kazao da cilj okruglog stola je da istakne značaj povezivanja univerziteta sa industrijom, podstakne uvođenje interdisciplinarnog pristupa rješavanja problema u doktorskim programima i pomogne u pripremi doktoranata za učešćeu međunarodnim mrežama.

- Tijesna saradnja univerziteta i privrednog sektora može dovesti do transfera tehnologija i komercijalizacije inovacija – dodao je predstavnik Komore.

MARDS pripada programu Erasmus+ projekata Evropske unije, te partneri projektom žele da obuhvate veći dio naučnih oblasti koje se bave problematikom održivog razvoja, koji je od krucijalnog značaja za ove dvije balkanske države, pa i region u cjelini. Kao rezultat projekta biće uspostavljene dvije zajedničke doktorske škole sa sjedištem na Univerzitetu Crne Gore i na Univerzitetu u Skadru.

Više detalja o projektu, dosadašnjim rezultatima i novim doktorskim studijama na Univerzitetu Crne Gore, predstavio je prof. dr Radovan Stojanović.

On je naglasio da je cilj MARDS projekta tijesno povezivanje privrede sa univerzitetom da bi se doktorske studije prilagodile potrebama realnog sektora.

Ukazao je da će na Univerzitetu Crne Gore od septembra naredne godine biti otvorena trogodišnja doktorska škola održivog razvoja, u sklopu koje su, za sada, predviđena dva smjera – prirodne nauke za održivi razvoj i tehničke nauke za održivi razvoj, a upis za prvu generaciju biće besplatan. U isto vrijeme otvoriće se i doktorska škola ekonomija i turizam za održivi razvoj, na Univerzitetu u Skadru, u Albaniji.

Profesor je zatim predstavio struktruru doktorskih studija, okvir kvalifikacija i kurikulum. Stojanović je očekuje od predstavnika drugih univerziteta da predlože programe koji će dati dodatni kvalitet doktorskim studijama, a posebno u oblasti poljoprivrede koja je značajna za održivi razvoj.

- Imamo 11 kandidata koji su izrazili interesovanje za studije i oni su samim tim postali dio tima za implementaciju projekta – kazao je Stojanović.

Sandra Tinaj, generalna sekretarka Univerziteta Donja Gorica, govorila je o ulozi ove privatne visokoškolske institucije u realizaciji Erasmus+ i MARDS projekta.

- Univerzitet Donja Gorica ima ulogu u razvoju novih doktorskih studija i unapređenju svojih postojećih doktorskih programa u skladu sa najboljom evropskom praksom u ovoj oblasti - kazala je Tinaj.

Dodala je da UDG ima doktorske studije na pet fakulteta, te da imaju planove za akreditaciju novih.

- U narednom periodu prioritet je da svako od doktoranada dobije međunarodno istraživačko iskustvo, odnosno da budu dio internacionalnih istraživačkih timova – rekla je Tinaj.

Profesor dr Andrej Škraba, sa Univerziteta, u Mariboru predstavio je ulogu međunarodnih partnera u realizaciji zajedničkih doktorskih studija.

- Međunarodna saradnja je veoma bitna za promociju i unapređenje nauke a doktorske studije su tu na prvom mjestu – naglasio je Škraba.

On je prezentovao ponudu fakulteta Univerziteta u Mariboru interesantnu za doktorande koji žele da participiraju u projektu.

- Na Univerzitetu u Mariboru izražena je velika zainteresovanost za saradnju i imamo raznovrsnu ponudu predmeta – rekao je Škraba.

Posebno je istakao Fakultet za elektrotehniku i računare koji nudi šest predmeta, te da su za učešće u projektu zainteresovani i fakulteti za turizam, organizacione nauke, te ekonomiju i biznis.

Mr Osman Šurla želi da završi doktorske studije održivog razvoja kako bi unaprijedio znanje i vještine i učestvovao u istraživačkom radu u oblastima biomedicine, hidrobiologije i ekologije.

- Ako čovjek želi nešto dobro da uradi mora imati potrebana znanja i vještine. Sva svoja znanja i vještine usmjerio bih ka očuvanju i odživosti vodnih resursa – naveo je Šurla, ističući da su mu u fokusu Šasko jezero, rijeka Bojana i Jadransko more.

Kao Ulcinjanin on je naglasio da bi razvoju zdravstvene djelatnosti, a posebno zdravstvenog turizma doprinijela izrada relevantne, savremene studije o sumpornim vodama Ženske plaže. Sebe, kao budućeg eksperta za održivi razvoj, vidi upravo kao dio tog istraživanja.

Vladan Perazić sa Univerziteta Crne Gore kazao je da očekuju brzu akreditaciju doktorskih studija. Tražiće produženje projekta MARDS jer zbog korona krize i postupka akreditacije nije bilo mogućnosti da se na jesen upišu prvi studenti, pa će to biti učinjeno naredne godine.

U nastavku okruglog stola, doktorandi su postavljali pitanja koja su se odnosila na detalje doktorskih studija, a posebno na istraživački rad u inostranstvu. Takođe je ukazano na trenutni izostanak programa koji su bliski fizičarima. Predstavnici univerziteta su istakli da će se težiti da u budućem periodu bude obuhvaćeno što više oblasti doktorskim studijama.