You are here

Elektronska fiskalizacija sa aspekta tehničke implementacije

25/09/2020

Privredna komora Crne Gore, u saradnji sa Poreskom upravom, organizovala je 25. septembra 2020. godine sastanak o elektronskoj fiskalizaciji s aspekta tehničke implementacije.

O projektu “Elektronska fiskalizacija gotovinskog i bezgotovinskog plaćanja“, govorio je rukovodilac projekta Dejan Abazović, pomoćnik direktora u Sektoru za informacionu tehnologiju u oblasti poreskog sistema.

Normativni okvir za realizaciju sistema elektronske fiskalizacije u Crnoj Gori predstavio je Darko Čabarkapa, savjetnik ministra finansija za projekat elektronske fiskalizacije.

Bojana Bajić, v.d. generalne direktorice Direktorata za digitalizaciju i informacione sisteme u Ministarstvu finansija, prezentovala je komponente i plan realizacije ovog sistem, a tehničku i funkconalnu specifikaciju za fiskalni servis Ivana Bokun Ljubić i Zvonko Kutleša, predstavnici konzorcijuma OSA-NEOS, koji su izvođači projekta

Učesnike sastanka je u ime domaćina, Privredne komore Crne Gore, pozdravila Nada Rakočević, sekretarka Odbora udruženja informaciono komunikacionih tehnologija.

Ona je kazala da je Poreska uprava nedavno objavila funkcionalnu i tehničku specifikaciju projekta elektronske fiskalizacije.

- Na osnovu toga će ICT kompanije i stručnjaci biti u prilici da tržištu ponude tehnička rješenja koja ispunjavaju preduslove za omogućavanje fiskalnog servisa, odnosno praktičnu primjenu Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga i implementaciju projekta elektronske fiskalizacije – kazala je Rakočević.

Istakla je da sastanak predstavlja priliku za predstavnike Poreske uprave i projektnog tima izvođača projekta da sa OU ICT razmotre eventualne nejasnoće u pomenutoj dokumentaciji, kao i moguće izazove koje imaju pri izradi rješenja.

Dejan Abazović je ocijenio da je elektronska fiskalizacija značajan i veliki projekat za Crnu Goru, odnosno za sva pravna lica i privredne subjekte. On je upoznao učesnike skupa sa razvojem projekta od 2018. godine, te podsjetio da je planirano da se počne sa primjenom od 1. januara 2020. godine.

- To će biti potpuno drugačiji način fiskalizacije. Trenutno uveliko razvijamo aplikativno rješenje, a sve funkcionalne specifikacije su pripremljene. Radi se na obezbjeđenju i implementaciji infrastrukture i konfiguraciji sistema. Aktivnosti teku po planu i moja su očekivanja da ćemo uspjeti da obezbijedimo testno okruženje polovinom oktobra. Testiranje će trajati do 17. decembra – naveo je Abazović.

On je pojasnio da su objavljene funkcionalna i tehnička specifikacija projekta kako bi korisnici mogli da pripreme svoje sisteme za komunikaciju sa centralnim informacionim sistemom u Poreskoj upravi.

- To nije mali posao jer je riječ o zahtjevnim izmjenama. Sam sistem će obuhvatiti fiskalizaciju i gotovinskih i bezgotovinskih računa. Naša su očekivanja da će 30-ak hiljada poreskih obveznika biti povezano kada je u pitanju bezgotovinsko plaćanje i još toliko za gotovinsko, pa očekujemo dnevno od 40 do 60 hiljada korisnika. Sistem je projektovan da obuhvati 2000 poruka u sekundi – rekao je Abazović.

Savjetnik ministra finansija Darko Čabarkapa ocijenio je da ovo samo jedan u nizu sastanaka tokom kojih će se razmotriti detalji elektronske fiskalizacije.

- Sistem elektronske fiskalizacije prometa roba i usluga usmjeren je ka širenju poreske baze, odnosno uvođenju svih poreskih obveznika u ovaj sistem. Očekuje se da će to imati direktan uticaj na smanjenje nivoa sive ekonomije, povećanje budžetskih prihoda i borbu protiv nelojalne konkurencije, te na podizanje svijesti građana o važnosti uzimanja računa, bolja kontrola transakcija između poreskih obveznika, povećanje poreske discipline i smanjenje poreskih prevara – objasnio je Čabarkapa.

Crna Gora je, prema njegovim riječima, prva koja uvodi elektronsku fiskalizaciju u bezgotovinsko plaćanje, sa ciljem da spriječi utaju poreza pri ovoj vrsti transakcija.

On je upoznao učesnike skupa sa normativnim aktima koji su omogućili elektronsku fiskalizaciju, među kojima su, između ostalog zakoni o PDV-u, klasifikaciji djelatnosti, elektronskom potpisu... na osnovu kojih je usvojen Zakon o fiskalizaciji. Naglasio da se nastavlja unapređenje zakonodavnog okvira u skladu sa potrebama korisnika. Sve informacije o normativi zainteresovani mogu naći na sajtu Poreske uprave.

Osvrćući se na nedavno objavljene funkcionalnu i tehničku specifikaciju projekta, ocijenio je da će to doprinijeti konkurentskom nadmetanju u izradi programskih rješenja za fiskalne servise kod korisnika.

Predstavnica Ministarstva finansija Bojana Bajić kazala je da je elektronska fiskalizacija kompleksan projekat koji će biti uspješan samo ukoliko svi daju doprinos tome.

- Prvi januar je jako blizu, ali aktivnosti teku u skladu sa rokovima, dok se neke odvijaju i brže nego što je predviđeno. Funkcionalna i tehnička specifikacija za fiskalni servis je nešto što smo prepoznali da treba najbrže da izađe iz ovog projekta, kako bi kompanije pripremile softver koji će ponuditi tržištu. To će doprinijeti jačanju crnogorske IT industrije – smatra Bajić, dodajući da je početak testiranja planiran za period od 14. do 21. oktobra.

Pojasnila je da projekat traje do kraja maja a podrška će trajati još tri godine.

- Poreska uprava će voditi registar korisnika elektronske fiskalizacije i poslovnih prostora koje koriste, kao i proizvođača te održavalaca softvera. Zakon je vrlo jasan – proizvođač i održavalac softvera mora biti kompanija koja je posluje u Crnoj Gori i tu ćemo urediti stvari – navela je Bajić.

Sistem će, prema njenim riječima, ponuditi građanima mogućnost da, kroz komunikaciju sa Poreskom upravom provjeravaju svoj račun.

- Elektronska fiskalizacija će omogućiti podizanje nivoa poreske discipline – zaključila je ona.

Proces fiskalizacije, prema navodima Ivane Bokun Ljubić, kreće od prodavca roba i usluga koji na svom elektronskom naplatnom uređaju ispunjava podatke o računu koji treba izdati kupcu. Na pomenutom uređaju se instalira softver za elektronsku fiskalizaciju kroz koji se procesiraju podaci o računu, kreira xml fajl koji se prosljeđuje Poreskoj upravi, čiji sistem za fiskalizaciju provjerava i verifikuje poslate podatke ako su ispravni, o čemu šalje povratne podatke softveru na elektronskom uređaju prodavca. Na elektronskom naplatnom uređaju se kreira QR kod računa koji se printa na sami račun koji se izdaje kupcu.

Zvonko Kutleša je kazao, između ostalog, da sistem omogućava fiskalizaciju korektivnih računa. Naglasio je da će servis biti siguran – preduslov za bezbjednu komunikaciju između elektronskog naplatnog uređaja i Poreske uprave su sertifikati - digitalno potpisivanje enkripcije. Na ovaj način su zaštićeni kako mrežni saobraćaj kroz uspostavljanje https kanala sa serverom, tako i sama poruka, odnosno njen sadržaj i integritet.

- Moguće je koristiti bilo koji naplatni uređaj koji koristi ovaj vid komunikacije, od blagajni do post uređaja, tableta i drugih – rekao je Kutleša.

Privrednike je, između ostalog, interesovalo više tehničkih detalja o fiskalizaciji i korekciji sumarnog računa, rokovi u kojima se mogu korigovati fiskalizovani računi, da li se može izvršiti korekcija računa izdatog prije elektronske fiskalizacije, da li će i dalje biti moguće koristiti fiskalne kase, mora li softver za bezgotovinsko plaćanje da bude registrovan...

Predstavnici Poreske uprave najavili su skoro objavljivanje verzije tri Funkcionalne specifikacije, sa pojašnjenjima i primjerima koji se odnose na korektivne račune. U pripremi je akt o defiskalizaciji kasa koje će, zbog prelaska na novi sistem, moći da se eventualno koriste samo kao štampači, ukoliko za to postoji mogućnost.

Prema njihovim riječima, testni period će pokazati spremnost poreskih obveznika za uvođenje elektronske fiskalizacije, a ukoliko bude potrebno, predložiće se da se ono odvija u fazama, za šta je potrebna izmjena regulative. Sistem će sigurno biti spreman 1. januara 2021, zaključili su predstavnici nadležnih.

Projekat elektronske fiskalizacije se sprovodi kao četvrta komponenta projekta „Reforma poreske administracije“, finansiran je kroz zajam Svjetske banke. Ima za cilj stvaranje preduslova za još efikasnije suzbijanje sive ekonomije i unapređenje poslovnog ambijenta u Crnoj Gori.