You are here

Osnažiti sektor metalske industrije

12/12/2019

Odbor udruženja metalurgije i metaloprerađivačke industrije na sjednici održanoj 12. decembra 2019. godine razmatrao je Informaciju o stanju u sektoru prerađivačke industrije i obaveze po osnovu reprografskih prava. Prezentovane su aktivnosti Uprave za statistiku Crne Gore - MONSTAT, te usvojen Program rada i Akcioni plan Odbora za 2020. godinu.

Sjednicu je vodio Ranko Nikolić, predsjednik Odbora, a u radu su, pored članova, učestvovali Bojan Obrenović, direktor Sektora za udruženja Privredne komore Crne Gore, Lidija Golubović, sekretarka organa Komore, Goran Nikolić, generalni direktor za industriju i transformaciju u Ministrastvu ekonomije, Branka Raičević, načelnica Odsjeka za prikupljanje i unos podataka Uprave za statistiku - MONSTAT i Marija Milačić, sekretarka Odbora.

Na sjednici je rečeno da je prerađivačka industrija po obimu najznačajniji i najveći sektor industrije sa velikim značajem za zaposlenost, BDP i izvoz. Proizvodnja osnovnih metala - aluminijuma i čelika, određuje trendove u prerađivačkoj industriji i njeno učešće u industrijskoj proizvodnji.

Informaciju o stanju u sektoru prerađivačke industrije prezentovao je Goran Nikolić konstatujući da uprkos činjenici što protekla poslovna godina nije išla na ruku prerađivačkoj industriji ona je ipak ostvarila  dominantno učešće u privredi, a posebno u industriji i to sa 52,7 odsto.

- Već više godina u prvih pet naših izvoznika su uvijek dva iz prerađivačke industrije i to Toščelik i Uniprom KAP- rekao je Nikolić.

Podsjetio je da Ministrastvo ekonomije sprovodi mjere za unapređenje prerađivačke industrije koje se odnose na inovativnost, gdje svaki projekat dobija 3.000 eura subvencije, za uvođenje standarda 5.000, za klastere 15.000, a kompanije mogu aplicirati za velike investicione projekte odnosno za direktne investicije.

- Sa Investiciono - razvojnim fondom za prerađivačku industriju smo definisali liniju preko koje možete dobiti povoljne kredite, a od Ministarstva ekonomije moguće je dobiti subvencije u iznosu od 20.000 eura - naveo je Goran Nikolić. 

On je posebno akcentovao program energetske efikasnosti u ovoj oblasti i zatražio od zainteresovanih kompanija da daju inpute o potrebama u ovom segmentu kako bi Ministrastvo o tome imalo sveobuhvatan uvid.

Ranko Nikolić je iskazao veliku zainteresovanost Instituta za crnu metalurgiju za uključivanje u program energetske efikasnosti u segmentima rasvjete, grijanja i ključnog proizvodnog procesa.

- Može se mnogo uraditi u Institutu za crnu metalurgiju u ovoj oblasti. Postavljalo se pitanje da li ova kompanija, koja je u većinskom državnom vlasništvu, može biti obuhvaćena pomenutim programom. ICM se ne finansira iz budžeta već tržišno posluje - rekao je predsjednik Odbora.

U odgovoru je navedeno da će najvjerovatnije biti omogućeno ICM da učestvuje u pomenutom programu.

Predstavnik kompanije Toščelik, Ljubiša Đurković, posebno interesovanje iskazao je za velike investicije, odnosno pitao da li strane kompanije mogu da dobiju  pomenute podsticaje koji bi njima, kako je rekao, itekako mnogo značile.

U komentaru, ovim povodom, je objašnjeno da Toščelik ima mogućnost da aplicira za investicije i to u vremenu kada otpočne zapošljavanje novih radnika jer program predviđa da se po radnom mjestu dobija do 10.000.

Draško Tomašević, ZIP Danilovgrad, je pomenuo da su se oni kandidovali za nekoliko inovativnih projekata. On je pitao da li CNC mašina  koja je poznata u svijetu,  ali se  sada prvi put proizvodi u Crnoj Gori  i to u ZIP-u, može dobiti podršku iz programa za inovativnost.

Objašnjeno je da sve što preduzeću predstavlja novinu i korist može konkurisati za pomenuta sredstva.

Slobodana Stanića, Remid Vis, je zanimalo da li i naše kompanije, poput onih iz Srbije i Hrvatske koje u okviru EUPRO programa, koji se odnosi na kupovinu mašina, mogu nabavkom opreme na ovaj način ostvariti 50 odsto subvencije.

- Mnogo bi nam značilo za unapređenje i razvoj poslovanja da kao kolege iz okruženja dobijamo ovako značajne olakšice pri kupovini mašina - rekao je on.

Predstavnik Ministrastva je najavio da će analizirati načine kako se realizuju ovakvi programi kako bi, ukoliko bude mogućnosti, i naše kompanije aplicirale za ta sredstva.

Marija Milačić, sekretarka Odbora upitala je predstavnika Ministrastva na koje aktivnosti prioritetno treba da se fokusira crnogorska metaloprerada.

Po mišljenju Gorana Nikolića najbitnije je sada sačuvati radnu snagu i kvalifikovani kadar, uvoditi  nove tehnologije, inovacije, savremene mašine i opremu, orijentisati se na energetsku efikasnost, digitalizaciju i sve inovativne poslovne aktivnosti bitne za ovu djelatnost.  

Branka Raičević, načelnica Odsjeka za prikupljanje i unos podataka Uprave za statistiku - MONSTAT prezentovala aktivnosti ove institucije. Cilj MONSTAT-a je da obezbjedi brojčane i reprezentativne podatke, informacije o ekonomskim, demografskim, društvenim i pojavama iz oblasti radne, te životne sredine. Da bi ostvarili cilj i dobili tačne i pouzdane podatke, vrlo je značajna saradnja MONSTAT-a i poslovnih subjekata kao važnog izvora podataka. Tačne i pravovremene statističke informacije su neophodne i predstavljaju osnovu za donošenje javnih politika u svim ključnim oblastima i utiču na donošenje odluka u Vladi Crne Gore, privredi, akademskoj zajednici. Raičević je pozvala privrednike da doprinesu kreiranju zvanične statistike i koriste usluge MONSTAT-a koje mogu biti u funkciji njihove poslovne politike.

Članovi Odbora su upoznati da se Privrednoj komori obratila Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava Crne Gore u cilju otpočinjanja pregovora za zaključivanje zajedničkog sporazuma kojim bi se utvrdila visina naknada za korišćenje pisanih djela u štampanom i elektronskom formatu. Ukoliko ne dođe do zaključenja sporazuma u roku šest mjeseci, ova organizacija će od Ministarstva ekonomije tražiti utvrđivanje privremene tarife, kazala je Lidija Golubović.

Ocijenjeno da je riječ o novom nametu za privredu te da je nejasno na osnovu čega su kao obveznici prepoznata sva pravna lica, bez obzira na to da li koriste autorski zaštićena pisana dokumenta ili ne. Takođe je ukazano da i drugi zakoni propisuju obaveze po istom osnovu, tako da treba razmotriti pravnu utemeljenost ove dažbine.